Istorija ekonomske misli - Prof Ognjen Radonjić

Dobrodošli na CAAS YouTube kanal političke filozofije.

Ja sam Ognjen Radonjić i profesor sam Filozofskog fakulteta, na kojem predajem ekonomiju.

Današnje predavanje nosi naziv -

"Kapitalizam i privredni rast kroz istoriju ekonomskih ideja: Smit, Marks, Kejnz i Šumpeter"

Današnje privredne sisteme delimo na kapitalističke i nekapitalističke,

I ekonomija je nauka koja se pretežno bavi proučavanjem kapitalističkog sistema reprodukcije.

Danas se često u javnosti pominje kapitalizam ili kao sistem slobodnog preduzetništva

I o njemu se govori kao o sistemu budućnosti ili sistemu koji je pred raspadom.

Ono što je vrlo važno za nas da od budućnosti kapitalizma zavise i naše sudbine

I zbog toga je ova tema vrlo važna.

U tom smislu ekonomija

Pokušava da nam objasni kako je moguće da društvo, koje se temelji na tržišnom sistemu dobro funkcioniše.

Četiri najznačajnija ekonomista u istoriji ekonomskih ideja, koji su se bavili upravo ovim pitanjem su Adam Smit, Karl Marks

Džon Mejnard Kejnz i Džozef Šumpeter.

Njihove vizije i dalje prožimaju ekonomiju kao nauku

I bez obzira na pripadnost političkom spektru - da l je to levica, da l je to desnica ili ste u političkom spektru centra -

Ove ideje su i danas vrlo važne i relevantne.

Na prvom mestu moramo razumeti i definisati kapitalizam.

Prvo i osnovno pitanje je "da li je kapitalizam inherentan ljudskoj prirodi?"

Vrlo je neobično, recimo, govoriti o egipatskim faraonima kao kapitalistima

Ili da je kapitalizam privredni sistem koji karakteriše antičku Grčku, Rimsko carstvo

Ili srednjevekovnu Evropu.

Ove civilizacije se razlikuju koliko god se civilizacije mogu međusobno razlikovati.

Ali, ono što im je zajedničko je nešto što im je nedostajalo zapravo.

E šta je to što je njima svima nedostajalo?

Prvo, nisu poznavale instituciju privatnog vlasništva.

Naravno, privatno vlasništvo je postojalo,

Ali nisu svi imali pravo na privatno vlasništvo, jer

Robovi su sami bili vlasništvo, kmetovi su bili vezani za zemlju koja je bila u posedu gospodara.

Znači, pravo na privatno vlasništvo su imali samo neki.

Recimo čak i monarhija Tudora, koja je bila relativno prosvećena za XVI vek, je

Imala običaj da plemstvu ili sveštenicima, koji im se zamere zbog nečega, da im

Oduzmu njihovu imovinu.

Dalje, sva ova društva nisu posedovala tržišni mehanizam. To su bila društva naturalne privrede.

Dakle ne radi se o tome da l' razmena nije postojala.

Postojala su mala tržišta na kojima se trgovalo životinjama, ljudima, začinima, lončarskim proizvodima i tako dalje.

Ali ne može se govoriti o tržištu kakvo danas poznajemo, sa ogromnim brojem transakcija koje su vrlo guste i isprepletane.

Ono što im je

Ono što je karakteristika naturalne privrede je da je ona sledila