Pa da, OK je bilo, ma znaš draga sama kako je tamo na selu.

Jesmo, bili smo na svadbi, udala se Dakijeva sestra iz Austrije.

Ma bre ludilo, 500 ljudi najmanje!

Baš me čudi kako devojke menjaju haljine tokom svadbe.

Ja sam imala samo jednu.

Ma da, grozno, ispala sam kao neka seljanka.

Ne, ne, na kraju nismo išli na more, nije bilo vremena.

Nego... kad je došla moja svekrva, išli smo na Srebrno Jezero.

Fino, da, da, priroda i to, nije skupo uopšte, mada nije isto kao more.

Ali… Duška, čekaj, samo da te pitam nešto.

Šta znači "da sam se ispravila", nešto tako...?

Eto, da, da sam se popravila! Šta znači to Duška?

To mi je reklo nekoliko ljudi, moja svekrva i ona komšinica Živadinka i još neko.

Kako sam se ja to popravila? Nisam ja valjda auto pa da se popravim.

Ne razumem.

Štaaa?

Moliiiim?

Znači, ne mogu da verujem!

Uuh, pazi, sad će ona debela krava meni da kaže da sam se udebljala!

Pa jebote, sama uzima dva sedišta u autobusu!

Ej, svašta!

Šta da mu radim. Takve smo mi španske žene.

Prave smo žene od krvi i mesa.

Ne idemo mi stalno na plastičnu hirurgiju!

Ma dobro, ne nerviram se, nego, što bre ne gledaju svoja posla!

Dobro, ajde, idi ti u kupovinu, imam i ja sad neke obaveze.

Važi draga, ajde, čujemo se.

Ćao, cheri, šta radiš?

Eto me, ništa, kao uvek, pišem doktorski.

Samo sam htela da ti čujem glas.

Daki, reci mi jednu stvar. Je l’ misliš da sam debela?

Pa reci iskreno, čoveče, neću da te pojedem!

Kako misliš?

Ugojila sam se?!

Pa dobro brate, i? Nisi ni ti maneken!

Moguće da sam se vrlo malo ugojila.

Ali ne možeš da imaš ženu doktorku koja izgleda kao pevačica.

Ja koristim svoj mozak!

I šta fali sad mojoj trenerci?