Operacija Oluja: Povratak u Knin - Ognjenova priča | BBC News na srpskom

Kolona nema kraja. To traje par dana.

To se ne meri kilometrima, nego danima koliko prolazi.

Vidiš mnoštvo ljudi koji su preko noći postali sirotinja.

Poslednji put sam bio ovde 1995. na proleće.

Ovo moj balkon.

Tu je bila moja soba. U moj stan su se uselili neki drugi ljudi.

Beograd, Srbija.

Ja sam Ognjen Rašuo, advokat iz Beograda, rođen u Kninu, odrastao u Kninu.

U isto vreme sam i srećan zato što idem u svoj kraj, živ sam i zdrav sam i sve je u redu,

a sa druge strane sam tužan zbog nekog izgubljenog vremena.

Mene je jedno vreme bolelo nedostajanje Knina.

To sam osećao dugo, a Beograd je bio tu,

vremenom ga prihvatiš i bude tvoj i on prihvati tebe, što je bitnije.

Kako kaže (Vilijam) Fokner: 'Život je priča koji idiot priča'.

Kad si u ratu onda znači da nemaš struje, kad nemaš struje, nemaš šta raditi

i onda čitaš knjige, tri knjige dnevno, pa zapamtiš šta je pisao Fokner.

Kolona nema kraja. To traje par dana.

To se ne meri kilometrima, nego danima koliko prolazi.

Atmosfera tada je bila takva da je sve bilo užasno, užasno, užasno tiho.

Bila je to potpuna, potpuna nemoć.

Ja sam stalno imao osećaj da ne možeš ni bubicu da čuješ, ni deca nisu plakala.

Niko se nije žalio ni na šta. Samo stojiš i ideš.

Svi su delovali kao da su izgubili bilo kakvo osećanje.

Sve je odjednom presečeno i ideš i to je to.

Čitava suština te akcije je bila etničko čišćenje.

Druga stvar što se naši nisu snašli u tome, nisu prepoznali.

Mučno mi je kad prolazim ovim putem kroz ova srušena sela,

gde se još vide tragovi rata.

Nasmejem se kad vidim kravu.

Lepo mi.

Jesi primetio kako sam prešao na ijekavicu?

Čim prođem Banja Luku, odmah ijekavica.

Zavičaj počinje kad se počnemo spuštati u Drvar.

Evo ga krst.

Ne mogu sad da se setim pošto je bio mrak,

ali mi smo najverovatnije došli iz ovog pravca tamo iz Martin Broda.

Jer smo ušli u Bosnu iz ovog pravca.

Drvar je već bio pao tad.

Lepo je ovde.