Kurs francuskog jezika za srednji nivo

Dobrodošli na kurs francuskog jezika za srednji nivo

Na ovom kursu ćemo naučiti rečnik, izraze i gramatičke obrasce koje govornici francuskog koriste u svakodnevnim razgovorima. Oni su neki od najčešćih i najkorisnijih elemenata svakodnevnog francuskog koje ćete čuti i čitati sve vreme. Pomoći će vam da bolje razumete govorni i pisani francuski i da se izražavate sa većim samopouzdanjem.

Hajde da počnemo sa brzim zagrevanjem pre nego što pređemo na gramatiku!

Često ćete čuti kako govornici francuskog koriste strukturu Je viens de… + infinitiv. Ovo je veoma uobičajen način da se govori o nečemu što se dogodilo veoma nedavno. Zamislite da vas neko pozove i pita šta radite. Upravo ste završili sa jelom, pa kažete:
Je viens de finir de manger. (Upravo sam završio/la sa jelom.)

Struktura je jednostavna:
VENIR (konjugovano) + DE + glagol u infinitivu

Takođe možete dodati objekat ili više detalja:
Je viens de finir de manger les pâtes. (Upravo sam završio/la sa jelom testenine.)

Hajde da naučimo neke prirodne francuske fraze koje izvorni govornici redovno koriste u svojim razgovorima. Ove male izraze će vam pomoći da lakše reagujete, pratite stvarne razgovore i zvučite prirodnije kada govorite francuski. Čućete ih stalno, u svakodnevnim razgovorima, na ulicama ili kada ćaskate sa francuskim prijateljima.

Naglašavanje radnje u toku - ÊTRE EN TRAIN DE

Govornici francuskog često koriste être en train de + infinitiv da istaknu da se neka radnja dešava upravo sada ili je trenutno u toku. To je slično engleskom be doing something, ali francuski obično koristi jednostavno sadašnje vreme.

Zamislite da vas neko zove dok kuvate:
— Tu fais quoi ?
— Je suis en train de préparer le dîner.

Struktura je:
Subjekat + être (konjugovano) + en train de + glagol (infinitiv)
Je suis en train de travailler.

U narednim lekcijama detaljno ćemo istražiti francuski prezent, pokrivajući sve, od osnovnih oblika do izazovnijih glagolskih obrazaca koji mogu predstavljati poteškoće čak i naprednim učenicima. Ako se već osećate sigurno u ovoj temi, možete preskočiti i preći na sledeći kurs. Prezent se koristi za stvari koje se dešavaju sada, planove za budućnost ili redovne radnje. Francuski glagoli su podeljeni u tri grupe: glagoli na -er (na primer, chanter, parler), glagoli na -ir (uz nekoliko izuzetaka), glagoli na -re (uz izuzetak nepravilnih glagola). Većina glagola pripada prvoj grupi, a njihovi nastavci su: -e, -es, -e, -ons, -ez, -ent. C'est parti!

Можда сте већ наишли на глагол S'APPELER(назвати се). Овај глагол се често користи колико и тежак. Хајде да разјаснимо како да га користите тако да никада не оклевате.

je m'appelle
tu t'appelles
il s'appelle
nous nous appelons
vous vous appelez
ils s'appellent

Обратите пажњу где постоји двоструко -лл- и где се -л- користи само једном. Без обзира да ли је Л удвостручено или не, чини разлику у изговору , зато обавезно послушајте све наведене примере да бисте то уочили. Такође, обавезно повежите изговор у 1. и 2. лицу множине.

Код претходног глагола већ смо се дотакли повратних глагола. Француски повратни глаголи нису супер замршени – сви они прате следећи образац употребе заменица објекта (ме, те, ле, ла, ноус, воус, лес) заједно са заменицама субјекта, које прате одмах после .

Погледајте глагол SE LAVER(умити се) као пример:
je me lave
tu te laves
il/elle/on se lave
nous nous lavons
vous vous lavez
ils/elles se lavent

или глагол SE LEVER(устати):
je me lève
tu te lèves
il se lève
nous nous levons
vous vous levez
ils se lèvent

Остали глаголи ове врсте су S'HABILLER(обучити се), SE RÉVEILLER(пробудити се) или S'AMUSER(забављати се) итд.

Чак и у 1. групи има неких лукавих глагола. На крају крајева, причамо о француском...

У доле наведеним глаголима приметите промену -и- у -и- у свим лицима једнине и 3. лица множине. Обратите посебну пажњу на глаголе који завршавају - аиер: , као што су ПАИЕР (платити) или БАЛАИЕР (помести). Слушајте следеће да бисте уочили разлику у изговору:

je paie
tu paies
il/elle/on paie
nous payons
vous payez
ils/elles paient

je balaie
tu balaies
il/elle/on balaie
nous balayons
vous balayez
ils/elles balaient

j'envoie
tu envoies
il/elle/on envoie
nous envoyons
vous envoyez
ils/elles envoient

Други лукави француски глаголи ове групе су они који желе да задрже свој изговор , што значи да ће увек задржати слово -е- пре краја одређеног за време. То су на пример глаголи МАНГЕР, РАНГЕР или ЦОММЕНЦЕР.

У наставку погледајте њихове садашње облике:
je mange
tu manges
il/elle/on mange
nous mangeons
vous mangez
ils/elles mangent

je range
tu ranges
il/elle/on range
nous rangeons
vous rangez
ils/elles rangent

je commence
tu commences
il/elle/on commence
nous commençons
vous commencez
ils/elles commencent

Видите горе незгодан део који се односи на 1. лице множине .

Другу глаголску групу чине глаголи који се завршавају на -ир у инфинитивом облику и они са -иссант у облику презента.

Ти глаголи су на пример ФИНИР (завршити), ЦХОИСИР (одабрати) или РЕУССИР (управљати). Пронађите њихову коњугацију у наставку:

je finis
tu finis
il/elle/on finit
nous finissons
vous finissez
ils/elles finissent

je choisis
tu choisis
il/elle/on choisit
nous choisissons
vous choisissez
ils/elles choisissent

je réussis
tu réussis
il/elle/on réussit
nous réussissons
vous réussissez
ils/elles réussissent

У говорном француском, уверите се да увек изговарате -сс- као С, али -с- између два самогласника као З. Такође, никада не читамо последње -т или -с.

Има много тога да се научи о 3. групи глагола. Овде спадају сви неправилни глаголи, било они који се завршавају -оир, -ре или глаголи који се завршавају -ир у инфинитивном облику. Већ смо покрили глаголе FAIRE(то до), AVOIR(то хаве) и ETRE(то бе) у комплетном почетничком курсу. ALLER(ићи), CONNAITRE(знати), SAVOIR(знати), PRENDRE(узимати) су обрађени у Основном курсу. И на крају, наћи ћете глаголе VENIR(доћи), VOULOIR(хтети) и BOIRE(пити) из ове групе у Основном курсу ИИ. Све су то неправилни глаголи и стога спадају у 3. глаголску групу.

Хајде да не журимо и преправимо глагол DORMIR(спавати):

je dors
tu dors
il/elle/on dort
nous dormons
vous dormez
ils dorment

Имајте на уму да глагол ЦОУРИР (трчати) такође има исте завршетке:

je cours
tu cours
il/elle/on court
nous courons
vous courez
ils/elles courent

Када изговарате ове облике, такође се побрините да испустите завршетак -с и -т када их изговарате наглас.

Глаголи који се завршавају -дре у свом инфинитивом облику прате исти образац. Они су на пример PRENDRE(узети), VENDRE(продати), APPRENDRE(учити):

je prends
tu prends
il/elle/on prend
nous prenons
vous prenez
ils/elles prennent

je vends
tu vends
il/elle/on vend
nous vendons
vous vendez
ils/elles vendent

j'apprends
tu apprends
il/elle/on apprend
nous apprenons
vous apprenez
ils/elles apprennent

Завршеци облика једнине се изговарају на исти начин - уопште не изговарамо -дс нити -д.

Глаголи METTRE(ставити) и OMETTRE(изоставити) прате образац у наставку:

je mets
tu mets
il/elle/on met
nous mettons
vous mettez
ils/elles mettent

j'omets
tu omets
il/elle/on omet
nous omettons
vous omettez
ils/elles omettent

Приметите да -тт- постаје -т- у једнини.

Већ смо обрадили коњугацију глагола VOULOIR(хтети) у Основном курсу ИИ. Облик садашњег времена POVOIR(бити у стању / могу) је исти:

je peux
tu peux
il/elle/on peut
nous pouvons
vous pouvez
ils/elles peuvent

Као и у многим другим облицима садашњег времена, не изговарамо последња слова - х и -т. Такође, обратите пажњу на промену сугласника у средини ова два глагола, јер -еу- постаје -оу- у 1. и 2. облику множине.

Следећи неправилни глагол 3. групе је глагол DIRE(рећи):

je dis
tu dis
il/elle/on dit
nous disons
vous dites
ils/elles disent

Опет, не изговарамо завршетак -с и -т.

Глагол VOIR(видети) је такође коњугован на свој специфичан начин:

je vois
tu vois
il/elle/on voit
nous voyons
vous voyez
ils/elles voient

Уверите се да их добро изговарате - приметите разлику између облика који садрже -и- у односу на -и-.

Glagoli na francuskom koji se završavaju na -indre

Glagoli koji se završavaju na -eindre, -aindre i -oindre imaju slične oblike. Uklanjamo završetak -dre i zamenjujemo ga sa -s, -s, -t, -ons, -ez i -ent:

U govornom francuskom, izgovor prva tri oblika jednine gore navedenih glagola je isti. Osoba se može razlikovati po subjektu rečenice.