Пингвин Јоца

Обећај ми да ћеш бити добар и слушати тату док се не вратим.

Али, мама желим и ја са тобом. Молим те, поведи ме.

Малени, још увек није време.

Још мало да порастеш па ћемо заједно ловити рибу.

Обећавам да ћу бити добар а ти се брзо врати и донеси пуно хране.

Затим се Јоца придружио осталим пингвинима,

који су испраћали своје маме,

на дуго и опасно путовање.

Док су маме биле одсутне, малишани су дане проводили играјући се на снегу.

Правили су снешка,

спуштали на стомацима.

То им је била омиљена игра.

Дошло је време када су се пингвини вратили кући

носећи храну својим младунцима.

Срећна, што их поново виде, дечица су трчала својим мајкама у загрљај.

Јоца је жељно ишчекивао своју маму, али она се није појавила.

Пролазио је кроз огромну гужву, дозивајући је.

Мама, мамице....

где си, не видим те.

Пуно времена је прошло откад су се пингвини вратили

а ње није било.

Отишао је до великог леденог брега и чекао.

Био је јако тужан.

Тихо је говорио док је тонуо у сан.

Моилм те, врати се. Молим те.

Обећала си ми, да ћемо ускоро заједно ловити рибу.

Одједном га је пробудио туп ударац.

Погледао је доле и видео своју маму како непомично лежи на санти леда.

Уплашен, смишљао је начин како да стигне до ње

пре него што је нађу морски предатори

попут орке, морског леопарда или ајкуле.

Али, није могао ни да претпостави да ће наићи на ванземаљце

који ће пингвина понети са собом.

Иако престрављен , јер их први пут види

решио је да их прати.

Нису дуго пешачили када су дошли до свемирског брода

у који су је унели.

Брзо је отишао до тате и испричао му све