Put svile: Da li Centralna Azija ponovo postaje raskrsnica svetskih puteva? | BBC News na srpskom

Ove granice nisu bile iscrtane sve do 20. veka.

Ovo je Centralna Azija, koju čine Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan i Turkmenistan.

Kada su ove zemlje zvanično postale nezavisne države, posle 1991,

dobile su priliku da stvore njihove jedinstvene identitete.

Kako se ovaj istorijski važan centar trgovine i civilizacije razvio u Centralnu Aziju kakvu poznajemo danas?

I kakve veze sa njegovom obnovom ima Kina?

Centralna Azija je bila ključni deo Puta svile, stare trgovinske rute

koja povezuje Kinu sa Bliskim istokom i carskim Rimom.

Ovaj region čine visoke planine, ogromne pustinje i beskrajne ravnice ispunjene pašnjacima.

Osim što se nalazila u središtu trgovinskih ruta,

Centralna Azija je takođe bila dom za mnoštvo intelektualnih inovacija.

Veliki učenjaci i naučnici kao što je Al-Kvarizmi, otac algebre,

i Avicena, čiji su tekstovi o medicini i lečenju korišćeni u Evropi stotinama godina, rođeni su baš ovde.

Istorijska carstva ostavila su neizbrisiv trag na zemlji i ljudima,

među njima mongolsko pod Džingis Kanom,

dok se snažne nomadske konjaničke tradicije nastavljaju sve do današnjih dana.

Međutim, važnost Centralne Azije počela je da opada u 15. i 16. veku

kad su evropski istraživači otkrili pomorske rute, umanjivši važnost Puta svile.

U 19. veku je region postao arena za borbu za nadmoć između Britanskog i Ruskog carstva,

pripremivši teren za novo poglavlje u istoriji.

Politički uticaj stigao je iz Rusije kad su vojni zvaničnici došli da vladaju Centralnom Azijom.

Oktobarska revolucija je 1917. dovela do pada carstva i njegovo mesto je zauzeo Sovjetski Savez.

Tako je stvaranjem novih državnih granica počelo

najradikalnije preoblikovanje Centralne Azije u istoriji ovog regiona.

Države su prošle kroz značajne faze modernizacije i industrijalizacije,

Nomadske zajednice bile su prisiljene da se sele u gradove,

gde su njihovi pripadnici nalazili poslove u procesu poznatom kao „sedentarizacija“.

Sovjetski industrijski projekat takođe je bio odgovoran za jednu od najvećih ekoloških katastrofa u 20. veku

koje je izazvao čovek.

Nekada jedno od najvećih na svetu, Aralsko jezero se smanjivalo od 1960-ih.

Sada ga je ostalo manje od 10 odsto u odnosu na prvobitnu veličinu i uglavnom je pustinja.

Nestašica vode dovela je do povećanja toksične prašine koja putuje vazduhom i može da izazove

čitav dijapazon zdravstvenih problema kod ljudi koji žive u okolini.

Ali bilo je i nekih pozitivnih aspekata kolonijalne vladavine u Centralnoj Aziji.

Pred kraj 20. veka, Berlinski zid je srušen, a 1991. pao je Sovjetski Savez.

Tako se stvorilo ovih pet novih nezavisnih država na prostoru na kom granice ranije nisu postojale.

Zemlje su sada postale slobodne da oblikuju vlastitu budućnost,

ali novi postsovjetski svet je doneo izazove i oni su se mučili da nađu mesto u svetskom poretku.

Tokom decenija su sve zemlje kovale jedinstvene identitete u okviru vlastitih granica.