Slog je jedna celina koju možemo da izgovorimo u jednom dahu bez ikakve smetnje
ljuljaška
svetlost
livada
lopta
Jednosložne reči, naravno ne delimo na slogove:
Grozd, plašt - ne delimo
već ih pišemo izjedna
grozd
plašt
Kada delimo reči na slogove, nikada u novi red ne prenosimo jedno slovo.
Smatra se da ukoliko ima mesta za crticu, ima mesta i za to slovo.
Dakle, nikada nećemo pisati: misa-o, pisa-o, već: mi-sao ili celu reč ̶ misao.
S druge strane, jedno slovo može ostati u prvom redu, dok ostatak reči prenosimo u novi red:
Austrija, A-u-stri-ja, možemo podeliti kao: A-ustrija, avion, a-vi-on, a-vion.
Prilikom podele reči na slogove, treba se pridržavati sledećih pravila:
1) Granica sloga je uvek tamo gde je samoglasnik, jer samoglasnike možemo da pevamo i lako ih izgovaramo:
mama: ma-ma,
lasta: la-sta,
zvezda: zve-zda
2) Kada se dva sonanta nađu jedan do drugoga, granica sloga je između njih:
tramvaj: tram-vaj
lomljiv: lom-ljiv
ajvar:aj-var
3) Kada se sonant nađe između konsonanata ili u grupi konsonanata, granica slogova je između njih:
garderoba
bombona
Belgija
4) Glasove lj, nj, i dž, dakle, glasove koji su sastavljeni od dva slova, ne treba deliti prilikom podele reči na slogove, jer se oni tretiraju kao jedno slovo:
Valjevo, ne Val-je-vo, već Va-lje-vo.
5) Ako se glasovi d, t, g, k, p, b dakle praskavi suglasnici, suglasnici pri čijem izgovoru se naglo otklanja prepreka i čuje se prasak, nađu jedan do drugoga, granica slogova je između njih:
sredstvo: sred-stvo
leptir: lep-tir
pripovetka: pri-po-vet-ka
6) Kao što sonanti mogu biti nosioci slogova, tako i r, kada se nađe između dva suglasnika, može biti nosilac sloga: